Ученици СМШ су са својим професорима Сузаном Урошевић, Драганом Гајић, Слађаном
Белошевић и Биљаном Илић обишли цркву Светог великомученика Димитрија и Спомен-
костурницу.
Вероучитељ је нагласио важност духовне снаге нашег народа коју је црпио из своје вере. Подсетио
нас је да су многи војници носили са собом на фронт свећу или мали примерак Новог завета.
Свети Сава, Стефан Дечански, кнез Лазар и многи други свети били су у им мислима, а молитва
њима није силазила са усана.
О историјском значају Колубарске битке говорила је професорка историје. Kомандант 1. Армије
Живојин Мишић тражио је да његова војска напусти положаје на Сувобору и повуче се на Рудник,
да се одмори и консолидује. Знао је да промрзла, изгладнела и слабо наоружана војска, која се
дефанзивно брани на сувише широкој линији фронта, не може да дȃ никакве резултате. Мишић је
морао чак и да запрети оставком ако се његова иницијатива не уважи. Kомандант Штаба Врховне
команде војвода Радомир Путник сматрао је да би то условило и повлачење других армија. У
дугом ноћном телефонском разговору нађена су решења прихватљива и за Мишића и за Врховну
команду.

Ризик се исплатио, аустроугарска команда протумачила је напуштање положаја као крај српске
војске. Међутим, три дана одмора, храна, осушена одећа и обућа, повратили су дух војника.
Пристигле су и последње резерве, међу њима и 1.300 каплара. питомци из скопске Школе
резервних официра. Полетни и млади, они су унели нови дух међу саборце. У јединице су стизали
и обвезници са југа, но најважније је било пристизање из Крагујевца 20.000 прерађених
француских граната. На првој линији фронта појавио се и стари краљ Петар I Kарађорђевић. Све је
то подигло морал српској војсци.
Поносни смо на своје претке и захвали на њиховој великој жртви и љубави према своме роду.
Сећање на то страдање, борбу, неодустајање, веру у немогуће и величанствену победу је драгоцен
путоказ свакоме од нас.

Музичка школа “Марко Тајчевић” Лазаревац
Muzička škola “Marko Tajčević” Lazarevac