ОДСЕК ТЕОРИЈСКИХ ПРЕДМЕТА

Проф. Милица Лазаревић – руководилац стручног већа

open-book-musical-notes-colorful-260nw-2719073387

Стручно веће за област музичко-теоријских предмета чине наставници теорије музике – предмета који се учи у завршном разреду
шестогодишњег и четворогодишњег основног музичког образовања, као и наставници групе предмета у средњем музичком образовњу.
Наша средња музичка школа реализује програме за Одсек класичне музике за образовни профил музички извођач класичне музике, који
обухвата следеће групе музичко-теоријских предмета:

~ предмете заједничке на свим одсецима – Музички инструменти, Музички облици, Историја музике са упознавањем музичке
литературе и Национална историја музике;
~ предмете заједничке на свим одсецима осим на Одсеку за музичку теорију и Одсеку за музичку продукцију и обраду звука –
Хармонија и Контрапункт;
~ предмет заједнички на свим одсецима осим на Одсеку за српско традиционално певање и свирање – Етномузикологија.

Основни циљеви Већа јесу обезбеђивање квалитета наставе и стицање компетенција, односно стручних теоријских, али и практичних
знања, умећа и вештина ученика из музичко-теоријских дисциплина. Веће усмерава и припрема ученике са посебним афинитетом према
теоријском промишљању и стваралаштву за даље школовање на студијском програму Науке о музичкој уметности (који обухвата студијске
модуле: Музикологија, Етномузикологија, Музичка педагогија и Теорија музике) и студијском програму Композиција. Веће планира и
организује сарадњу са другим музичким школама, Факултетом музичке уметности у Београду, музичким академијама и музичким
институцијама у земљи, организујући, поред осталог, семинаре и радионице за ученике. Такође, Веће организује и школско такмичење из
музичко-теоријских предмета под називом „Александар Обрадовић“. Наши ученици сваке школске године учествују на такмичењима
отвореног типа (регионалним, републичким и међународним), освајајући бројне награде у дисциплини теорија музике, а од прошле
школске 2024/2025. године почели су да освајају награде и у дисциплини хармонија. Такође, поједини чланови Већа били су чланови
жирија на Републичком такмичењу из солфеђа и теоретских предмета Удружења музичких и балетских педагога Србије у Београду и
Меморијалу „Љиљана Ђорђевић Шкарица“ Центра за музику и културу „Мелодија“ у Лазаревцу.

ОСНОВНА МУЗИЧКА ШКОЛА

Назив предмета	Теорија музике
Разред	Завршни разред шестогодишњег и четворогодишњег музичког образовања
Програм предмета	Предмет се непосредно надовезује на градиво предмета Солфеђо, будући да се теорија музике обрађује у настави солфеђа од првог до завршног разреда. Учење о музичким појмовима, терминима, правилима музичке ортографије, музичким компонентама и елементима (ритму, метру, мелодији, лествицама, интервалима, акордима, тоналитетима итд.) има за циљ основно музичко описмењавање и оспособљавање ученика за разумевање нотног текста у свим његовим аспектима, односно за спретније читање, анализу, лакше меморисање и извођење непознатог нотног текста. Ученици стичу основна знања и вештине нужне за разумевање и анализу музике, односно за даље учење стручних предмета у средњем музичком образовању.

СРЕДЊА МУЗИЧКА ШКОЛА

Заједнички програми предмета за све одсеке

Назив предмета	Музички инструменти	Музички облици	Историја музике са упознавањем музичке литературе	Национална историја музике
Разред	II	II, III и IV	II, III и IV	IV
Програм предмета	Настава је усмерена на упознавање са музичким инструментима превасходно симфонијског оркестра – са њиховим историјским развојем, грађом, техником и изражајним могућностима, као и улогом у солистичком и групном музицирању (камерном и оркестарском). Обједињујући знања из других стручних предмета (Теорије музике, Солфеђа, Историје музике, Хармоније, Хора и Оркестра) и ванмузичких области (физике – акустике, историје цивилизације), циљ предмета јесте теоријско познавање материје, али и развој перцептивних (опажање и препознавање боје инструмената) и аналитичких способности ученика (анализа звучних записа и партитура).	Предмет се бави формалном анализом музичког дела у традиционалном европском смислу речи (анализом „готовог“, музичком нотацијом записаног музичког дела). Ученици стичу теоријска знања о принципима обликовања музичког дела, формалним типовима и историјском развоју музичких облика, уз примену стечених знања из других предмета (Теорије музике, Солфеђа, Хармоније, Контрапункта, Историје музике, Камерне музике и Оркестра). Посебна пажња усмерена је на развој перцептивних и аналитичких способности, као и критичког мишљења ученика – на опажање и препознавање конститутивних елемената и њихових међусобних односа на различитим нивоима музичког дела, те на теоријско објашњење, тумачење и нарочито сучељавање и промишљање аргумената у интерпретирању сложенијих ситуација/аналитички двозначних или вишезначних решења. Крајњи циљ јесте унапређење извођачке интерпретације применом стечене аналитичке праксе на програм који ученик изводи на главном предмету – инструменту, као и развијање концептуалне музичке меморије.	Предмет се бави историјско-стилским периодима у развоју музике од њених почетака до данас: историјским развојем музичких облика, хармонског језика, композиционих техника, инструментаријума и инструментације/оркестрације, теорије музике и музичког писма, као и животом и стваралаштвом композитора, композиторским школама и музичким институцијама). Повезујући знања из других стручних предмета (Теорија музике, Музички облици, Хармонија, Контрапункт, Музички инструменти) и шире стручних предмета (Историје уметности, Историје књижевности, Примењене естетике, Историје), настава се реализује кроз дидактички и методички плурализам, тематско/пројектно и индивидуализовано учење, уз употребу савремених информационих технологија. Учење о историји музике одвија се кроз разноврсне активности ученика са циљем формирања свести о значају и улози музике у развоју цивилизације и друштва, развијања креативног и критичког мишљења, елемената писмености и изражавања, као и развијања естетских критеријума и формирања одговорног односа према очувању музичког наслеђа и културе сопственог и других народа. Крајњи циљ јесте постизање вишег нивоа разумевања историје музике, тј. оспособљавање ученика за обухватније сагледавање музике у друштвено – историјском и културолошком контексту, као и за теоријску и извођачку интерпретацију.	Приступ материји која се обрађује – историји српске музике и циљеви предмета готово су идентични приступу и циљевима Историје музике са упознавањем музичке литературе. Нарочита пажња усмерена је на формирање свести о значају и улози музике у развоју српске државе и друштва, о специфичностима националног музичког идентитета и интегритета у оквиру припадности европској музици. Такође, циљ је развој естетских критеријума ради формирања одговорног односа према очувању музичког наслеђа и културе сопственог и других народа, као и даљег професионалног и личног развоја. Настава се ослања не само на знања поменутих стручних и шире стручних предмета, већ и на градиво предмета Етномузикологија.

Програми предмета заједнички на свим осдецима осим на Одсеку за музичку теорију и Одсеку за музичку продукцију и обраду звука

Назив предмета	Хармонија	Контрапункт
Разред	I, II, III и IV	III и IV
Програм предмета	Предмет се непосредно надовезује на Теорију музике, тј. елементи теорије музике јесу основа за разумевање хармонских садржаја, али градиво подразумева и коришћење стечених знања или чини основу за усвајање градива других стручних предмета (Солфеђа, Музичких облика, Историје музике, Контрапункта). Ученици стичу теоријска знања о хармонским законитостима и одликама хармоније у различитим историјско-стилским периодима западноевропске уметничке музике. Настава је посебно усмерена на развијање хармонског слуха (препознавање акорада и њихових функција, хармонских веза и тоналитета), аналитичких способности (анализа хармонског садржаја композиција) и практичних вештина ученика – практичне примене теоријског знања у изради хомофоне хорске музике и извођења хармонских задатака и веза на клавиру. Крајњи циљ јесте да се код ученика развију способности спретнијег читања с листа, лакшег меморисања нотног текста, естетски критеријуми и способност разумевања композиција које изводе, чиме се унапређује настава извођачких предмета (Главног предмета – инструмента, Читања с листа, Камерне музике, Хора и Оркестра).	Предмет се бави истоименом композиционом техником која се користи у компоновању полифоне музике. Иако је контрапункт једна од најважнијих композиционих техника која се у западноевропској уметничкој музици користи од периода средњег века до данас, у настави се изучавају вокална полифона музика ренесансе и инструментална полифона музика барока, као најпримереније узрасту ученика. Циљ предмета јесте стицање теоријског знања о контрапунктским поступцима, полифоним облицима и уопште одликама ренесансне модалне/барокне тоналне полифоне музике, као и развој перцептивних и аналитичких способности ученика – слушно препознавање и аналитичко тумачење композиција, уз примену знања и умећа из других предмета (Историје музике, Музичких облика, Хармоније, Солфеђа, Музичких инструмената). Савладавањем ренесансног и барокног контрапункта ученици стичу вештине неопходне за разумевање, тумачење и извођење ренесансних и барокних полифоних музичких дела. На тај начин стичу основу за даље учење о полифоној музици уопште, тј. оспособљавају се за примену стечених знања, умећа и вештина у анализи и интерпретацији (како у теоријском, тако и у извођачком смислу) полифоне музике других стилских периода.

Програми предмета заједнички на свим одсецима осим на Одсеку за српско традиционално певање и свирање

Назив предмета	Етномузикологија
Разред	I и II
Програм предмета	Предмет се бави основним законитостима традиционалних и популарних музичких пракси у Србији, али и у другим културама. Ученици стичу основна теоријска знања о етномузикологији и сродним научним дисциплинама, карактеристикама вокалне, вокално-инструменталне и инструменталне традиционалне музике, као и популарних музичких пракси (новокомпоноване музике и world music-а). Настава се ослања и на градиво предмета Историја музике и Национална историја музике, а усмерена је на развој перцептивних и аналитичких способности ученика (слушно препознавање и анализу различитих музичких феномена, упознавање са анализом мелопоетских облика), као и на критичко промишљање нових музичких појава у друштву.

Вишедимензионалност музике захтева да се процес учења заснива на константном прожимању многих области различитих музичко-теоријских и извођачких предмета. Група музичко-теоријских предмета има пресудну улогу у процесу музичког образовања, односно у формирању и обликовању будућих професионалних извођача – репродуктивних уметника у пољу класичне музике.

Једна од најистакнутијих личности у уметности XX века уопште, Игор Стравински – руски композитор, пијаниста, диригент, музички писац и педагог – на луцидан начин објаснио је улогу извођача у свету музике и значај његовог музичког образовања следећим речима:

[К]омпозитор пролази кроз опасну авантуру сваки пут када дâ да се његова музика слуша пошто добро извођење његовог дела сваки пут зависи од оних непредвидљивих, неприметних фактора, који у композицију уносе врлине верности и симпатије без којих би дело било час непрепознатљиво, час инертно, и изневерно у свим случајевима. […] Између задатака онога који компонује и права оних који му суде вапијућа је диспозиција – пошто је дело понуђено публици, било каква да му је вредност, увек плод проучавања, што подразумева нешто потпуно супротно импровизацији.

Дуго сам се задржао на овој теми, да бисте боље видели где почивају стварне релације аутора и публике посредством извођача. Тако ћете боље схватити и моралну одговорност овог последњег.

Јер, само је преко извођача слушалац у контакту са музичким делом. Да би публика могла да схвати шта је и шта вреди ово дело, треба првенствено да буде уверена у вредност онога који јој га представља, и у слагање овог представљања са вољом композитора. […] Диригенти, певачи, пијанисти, сви виртуози требало би да знају или да памте да је први услов који треба да испуни онај који жели импозантну титулу интерпретатора пре свега то да буде непогрешив извођач. Тајна савршенства првенствено почива на знању закона које му намеће дело које изводи. [А то] не захтева од извођача само добру музичку обуку, већ и крајњу блискост овог извођача – био он певач, инстументалист или диригент – са стилом делâ која су му поверена. Сасвим сигуран укус за експресивне вредности и њихове границе, известан смисао за оно неизрециво, једном речју, образованост не само уха већ и духа. […] Разумеће се зашто смо, под овим условима, тако много инсистирали на важности васпитања у области музике. Stravinski 1966: 78, 83–84, 80, 81, 84.

Литература

Stravinski, Igor. Moje shvatanje muzike. Izbor tekstova, prevod i pogovor: Elenora Mićunović. Beograd: Vuk Karadžić, 1966.

Наставници: